Цариници у Врању спречили су недавно, у оквиру појачане контроле промета меса, три покушаја кријумчарења и одузели готово тону и по дубоко замрзнуте пилетине пореклом из САД и Бразила.
„Иста особа три пута је покушала да кријумчари месо, што показује да кријумчари не презају ни после првог поступка, већ се усуђују и даље“, каже за Тањуг начелник Одељења за сузбијање кријумчарења Управе царина Иван Рибаћ.
Месо стиже са Космета
Царинска служба се случајевима кријумчарења меса у последње време сретала углавном на југу централне Србије, односно најчешћи покушаји кријумчарења били су преко АП Косова и Метохије у централну Србију.
Углавном се радило о месу из робних резерви, које је на КиМ ушло преко Албаније и Македоније, а било је намењено „сивом тржишту“, односно препродаји на пијацама и бувљацима, кажу у Управи царина.
У тој институцији, наводе међутим, да нису приметили да се та појава у последње време, догађа учесталије него раније.
Кријумчарење и илегални промет меса осим што представља кршење више закона, носи и повећани ризик од угрожавања здравља људи и животиња што га, самим тим сврстава у кривично дело, кажу надлежни.
Исход је најчешће новчана казна и, истовремено, заштитна мера одузимања робе, а уколико се, ипак догоди да иста особа више пута буде „ухваћена“ у прекршају, као што се догодило у Врању, следе озбиљније санкције – покреће се кривични поступак.
Када је реч о храни, односно намирницама биљног и животињског порекла, у поступку редовног увоза је обавезна контрола граничне ветеринарске и фито-санитарне инспекције, јер без прописане исправе о исправности коју оне издају ни месо, а ни друге намирнице намењене људској исхрани не могу да уђу у земљу.
Како објашњавају у управи, не постоји категорија „нелегално увезене“ робе, већ уколико је „нелегална“, роба, то значи да је заправо прокријумчарена.
„За такву робу нису плаћене дажбине и њу не прати документација која би била гарант њене здравствене исправности. То значи да не може да се деси да нешто што се легално увози преко за то одређених граничних прелаза „прође“ без контроле и комплетне пратеће документације“, објашњавају у Управи царина.
Појачане контроле
Рибаћ је навео да је стручност и оспособљеност радника Управе царина на високом нивоу па су појачане контроле свих одељења и екипа.
Што се тиче даље процедуре, уколико царински службеници открију кријумчарено месо, било на прелазу или у дубини територије, они га одузимају и предају инспекторима Управе за ветерину.
Потом инспектори углавном налажу уништење таквог меса или уколико установе да је још увек за употребу, упућују га у Зоолошке вртове за исхрану животиња.
„Што се тиче казни, Управа царина нема могућност аутономног вођења кривичног поступка, ми покрећемо прекршајни поступак против починиоца и ако има елемента кривичног дела у сарадњи са колегама из МУП-а, предајемо лице и предмет њима и они покрећу поступак“, објаснио је саговорник Тањуга.
У Управи за ветерину Министарства пољопривреде кажу да је увоз меса је дозвољен искључиво из производних објеката ,који су под контролом државне ветеринарске инспекције земље порекла, и уколико је систем ветеринарске контроле најмање еквивалентан систему прописаном у Србији.
„Сваку пошиљку мора да прати оригинални ветеринарски сертификат, оверен од стране службеног ветеринара државе порекла, којим се дају званичне гаранције о пореклу и здравственој исправности меса“, кажу у тој Управи.
По приспећу на границу обавезно се обавља ветеринарска контрола меса пре одобравања царињења и пуштања у промет. Месо сме да уђе у Србију само преко одобрених граничних прелаза где је присутна гранична ветеринарска инспекција.
„Континуирано се прате дешавања у вези промета меса у земљи и иностранству, а на основу процене ризика обављају се и ванредне и циљане контроле“, кажу у тој управи.
